Obuka neplivača i bezbednost na vodi

PLIVANJE
ŽIVOTNA VEŠTINA ZA BEZBEDAN BORAVAK NA VODI

Svako dete raste pored vode i ima kontakt sa vodom.

  • Tokom osnovne škole, deca moraju da shvate opasnosti koje voda predstavlja i na koji način mogu bezbedno da borave u blizini vode, odnosno uživaju u sadržajima na vodi.
  • Nužno se nameće pitanje – koliko su deca trenutno spremna za izazove koje nosi rekreacija i sport na vodenim površinama, mirnim i nemirnim, bazenima, rekama, jezerima ili na moru.

Deci moramo objasniti šta je potrebno uraditi u sledećim situacijama:

  1. pad u vodu,
  2. ispadanje iz čamca,
  3. plivanje u odeći,
  4. umor usled preteranog boravka u vodi,
  5. pojave grčeva ili zadobijanja nekog vida povreda,
  6. ometanja usled postojanja velikih korova ili podvodnih opasnosti,
  7. nemirne vode ili plime.
  • Pravilna reakcija može spasiti život. Uz pravilno postupanje u hitnim situacijama, važno je i pridržavanje osnovnih pravila bezbednosti, što uključuje odgovarajuću opremu, i pridržavanje pravila koja se odnose na dubinu vode, odgovarajuću temperaturu vode i ostale faktore koji mogu biti od uticaja.
  • Takođe, važno je biti svestan svojih sposobnosti i ograničenja i ne preterivati sa aktivnostima u vodi.
  • Iz tih razloga važno je da osposobljavanje dece za razvijanje ovih veština bude organizovano, kontrolisano i praćeno. U tu svrhu iskoristićemo svoje kapacitete (Sportski Centar Crnjanski) da učimo zajedno veštinu plivanja i osećaj straha svedemo na racionalni nivo i razvijemo promišljeni nivo opreza koji uvek treba da bude prisutan tokom boravka na vodi bez obzira na veštinu plivanja.
  • Prilikom obučavanja radićemo i na osposobljavanju dece za pružanje adekvatne pomoći – Prva pomoć. Osobe koje koriste vodene površine, uključujući plivače i kupače, moraju biti obučene u pružanju prve pomoći u slučaju nezgoda u vodi.

  • CILJ predstojećeg programa, shodno tome, ogleda se ne samo u osposobljavanju učenika najmlađeg uzrasta za savladavanje i unapređivanje tehnike plivanja, već i u usvajanju mera i postupaka koji će im omogućiti bezbedan boravak na vodenim površinama.

  • Program obuke plivanja zasniva se na pristupu, koji detetu uliva poverenje i sigurnost boravka u vodi.

  • Tehnike koje se primenjuju koriste prirodne oblike kretanja, koji omogućavaju da se dete uz minimalnu upotrebu energije održi na površini vode.

  • Osnovna namera jeste da se svakom detetu omogući što bogatiji fond raznovrsnih pokreta kako bi se razvila veština okretnosti i sloboda kretanja u vodi. Ovakav savremeni način obučavanja doprinosi tome da dete stekne osnovne elemente neophodne za sve plivačke tehnike, da ovlada tehnikom disanja, tehnikom rada ruku i nogu, da pomenute elemente poveže u celinu, kako bi se kretalo u željenom pravcu i bude bezbedno na vodenim površinama.

  • Znanje plivanja predstavlja jednu od veština neophodnih za obezbeđivanje sigurnosti svakog pojedinca u situacijama kada se nalazi u vodi ili kada treba da savlada različite prepreke, bez ikakvih pomoćnih sredstava na raspolaganju.

  • Sadržaji programa podeljeni su na nekoliko tematskih celina:

    1. Prilagođavanje i održavanje na vodenoj površini;
    2. Osnove plivanja;
    3. Usavršavanje tehnike plivanja i
    4. Prva pomoć i tehnike samospasavanja;

  • Planirani fond časova iznosi 108. Program se izvodi u toku kalendarske i školske godine. Nedeljno su školskim programom predviđena 3 časa za ovu svrhu. Program će se realizovati u Sportskom Centru Crnjanski u Jagodini, koji sadrži sve potrebne uslove za praćenje kvaliteta vode i bezbednosti plivača.

  • Pored redovnih časova fizičke aktivnosti u ponudi se nalazi i “POPODNEVNI  PROGRAM  A, B, C.”

  • U okviru PRVE CELINE akcenat je stavljen na razvijanje osećaja za boravak na vodi, koji predstavlja osnovu za sticanje kinestetičkog iskustva, koje je preduslov za dalje sticanje i razvoj veštine plivanja. Detaljan prikaz planiranih sadržaja predviđenih za realizaciju ove celine, dat je u Tabeli 1.

  • Na kraju ove celine biće organizovana praktična provera stečenih veština. Da bi se ova celina smatrala uspešno završenom potrebno je savladati proveru koja se sastoji iz sledećih elemenata:
  1. samostalni skok na noge nakon čega treba izroniti iz vode;
  2. zauzimanje horizontalnog položaja na leđima;
  3. okretanje na vodi i zauzimanje horizontalnog položaja na stomaku;
  4. ponovno zauzimanje horizontalnog položaja na leđima;
  5. korekcija pravca i vršenje zaveslaja leđnog kraula nogama, pri čemu je neophodno preći distancu od 13m do 25m;
  6. samostalan izlazak iz bazena nakon pređene distance uz uvažavanje pravila za bezbedan boravak na vodi.
  • Napredak deteta prati se kontinuirano nakon svakog časa obuke, pri čemu se za svako dete vodi evidencija u vidu skale procene o stepenu ostvarenosti planiranih ishoda za konkretan čas. Skala procene dostupna je roditeljima na uvid u okviru online portfolija deteta, koji će biti vođen za svako dete pojedinačno.
  • U okviru druge i treće celine namera je da dete savlada osnovne tehnike plivanja, poboljša svoju kondiciju i samopouzdanje. Akcenat se stavlja na usvajanje različitih stilova plivanja, pravilno disanje i plivanje sa i bez upotrebe rekvizita i plivačkih pomagala. Prikaz planiranih sadržaja dat je u Tabeli 2, dok su očekivanja u vezi sa pokretima pomenutih stilova plivanja detaljno predstavljena u nastavku.

Kraul stil plivanja

Kraul stil je moderna tehnika i smatra se najbržim stilom plivanja.
Za savladavanje tehnike izvođenja kraul stila plivanja dete treba da usvoji tačno determinisan niz pokreta, koji podrazumeva zauzimanje početnog horizontalnog ležećeg položaja na vodi. Ruka, potom, ulazi u vodu pod uglom od 45° ili na dve trećine dužine ruke, uz opružanje do uzručenja. Šakom se, zatim, kreće unazad tako da lakat sa ramenom kreće prema gore. Obavlja se zaveslaj sa rotacijom trupa u trenutku kada su laktovi u najvišim tačkama. Pri završetku zaveslaja kada je lakat visoko gore disanje se obavlja rotacijom vrata u levu ili desnu stranu u zavisnosti od toga koja je ruka podignuta uvis, sa blagom rotacijom gornjeg dela tela.
Rad donjih ekstremiteta kod kraul plivanja isto se odvija naizmenično, a na dva zaveslaja rukama rad nogu može biti: dvoudarni, četveroudarni i šestoudarni (zavisno od brzine plivanja). Stopala su ispružena i okrenuta blago prema unutra (palac prema palcu), dok udarci nogu idu iz kukova, uz blago savijena kolena.

Prsni stil plivanja

Prsna tehnika plivanja zahteva savršen tajming i koordinaciju, hidrodinamičnost i odgovarajuću upotrebu snage.
Dete prilikom izvođenja prsne tehnike treba da usvoji sledeći niz pokreta: zauzeti početni horizontalni položaj na stomaku, ruke raširiti u stranu nešto uže od širine ramena, podići laktove. Potom je važno ruke povlačiti dok ne dođu u liniju sa ramenima, nakon čega laktovima povući šake do predela ispred brade. Rukama se nastavlja opružanje prema napred, glava se pozicionira između ruku, dok se nogama započinje propulzija uz podizanje kukova i okretanje stopala ka spoljnjoj strani. Nožne prste je potrebno zategnuti ka gore. Naredni korak je jak udarac nogama do trenutka opružanja i spajanja stopala.

Leđni kraul stil plivanja

Leđni kraul je stil plivanja koji se pliva na leđima, pri čemu se rukama i nogama izvode pokreti slični kraulu. Kod leđnog kraula dete treba da zauzme horizontalni položaj na leđima, u uzručenju šaka ulazi u vodu i vrši blagu rotaciju, tako da prvi u vodu ulazi mali prst. Jednom rukom vrši se zahvat vode, dok se suprotna ruka, kroz vazduh, kreće paralelno u pravcu kretanja. Lakat i rame nalaze se u istoj ravni, dok šaka vodi zaveslaj. Rad nogu se izvodi iz kukova, koji ujedno izvode i rotaciju. Kolena ne izlaze iz vode. Noga je potpuno  opružena sa natkolenicom okrenutom prema gore, dok je stopalo opruženo i prstima okrenuto prema unutra. Nakon prethodno opisanog pripremnog položaja rada nogu, snažno se opruža potkolenica u smeru goredole. Taj zadnji pokret pokreće telo napred.

Delfin stil plivanja

Delfin stil plivanja podrazumeva plivanje na stomaku uz izvođenje specifičnih pokreta ruku i nogu. Početak zaveslaja isti je kao kod prsnog stila plivanja. Dakle, dete bi trebalo da usvoji sledeći niz pokreta: šake se kreću prema dole, nazad i u stranu. Prvi udar nogama obavlja se kada je glava dole. Potrebno je potom rotirati šaku i mali prst okrenuti prema dnu. Razmak šaka ispod tela trebalo bi da bude približno 10cm. Na kraju zaveslaja obavlja se drugi udar nogama uz istovremeni udah. U poslednjoj trećini zaveslaja ruke se kreću unazad i u stranu, kako bi nastavile kretanje u povratnoj etapi. Kroz vazduh ruke se dovode do položaja uzručenja sa razmakom koji odgovara širini ramena, šake se rotiraju tako da palac prvi ulazi u vodu.

Sve opisane četiri tehnike plivanja se konstantno unapređuju i usavršavaju, a danas se smatraju osnovama takmičarskog plivanja, zbog čega čine i osnovu programa.

Sadržaji ČETVRTE CELINE odnose se na dodatno edukovanje deteta o mogućim opasnostima koje se mogu dogoditi na, unutar i oko vode i načinima pravilnog postupanja u istim. Pored već prethodno pomenutih sadržaja o bezbednosti na vodi, u ovoj celini naglasak je na osposobljavanju deteta za pružanje prve pomoći, u situacijama kada to ne ugrožava njegovu sopstvenu bezbednost, i primenu mera i postupaka samospasavanja. Ističe se i demonstrira način reagovanja u hitnim situacijama i postupanja u situacijama nastanka grčeva, utapanja, gubitka svesti, posekotina, krvarenja i padova koji mogu uzrokovati povrede kičmenog stuba. Prikaz planiranih sadržaja dat je u Tabeli 3.

Praćenje i vrednovanje napretka

Kako bi se uspešno savladale osnovne tehnike plivanja i postigao napredak u kondiciji i samopouzdanju, neophodno je pratiti i vrednovati napredak polaznika obuke plivanja. Praćenje napretka omogućava da se proceni koliko dobro su polaznici savladali tehnike plivanja i razvili svest o bezbednom korišćenju vodenih površina. Vrednovanje pruža uvid u to koliko se polaznici poboljšavaju tokom vremena.

Provera veštine plivanja

Praktična provera za sve četiri tehnike plivanja, sastoji se iz dva nivoa. Prvi nivo podrazumeva ovladavanje tehnikom, drugi nivo napredno znanje tehnike. Da bi dete zadovoljilo standarde za svaki nivo treba da ispuni sledeće zadatke za svaku tehniku zasebno.

Vladanje osnovama tehnike

Nakon starta iz vode polaznik tehnički ispravno i konzistentno izvodi zadatu tehniku, pri čemu treba da pređe distancu od 25m do 50m. Elementi koje prilikom izvođenja svake plivačke tehnike dete treba da prikaže su:
» položaj tela;
» zaveslaj rukama i zaveslaj nogama;
» udah i izdah koji je sinhronizovan sa
fazom zaveslaja.

Napredno znanje tehnika
Sa startnog bloka potrebno je da polaznik izvede skok u vodu, odradi odgovarajući podvodni zaveslaj nakon čega izranja i započinje da tehnički ispravno i konzistentno izvodi zadatu tehniku. Dete mora da pređe distancu od 100m do 200m i da pri svakom okretu, u zavisnosti od stila kojim pliva, izvede odgovarajuću tehniku okreta. Elementi koje prilikom izvođenja svake plivačke tehnike dete mora da prikaže su:
» položaj tela;
» zaveslaj rukama i zaveslaj nogama;
» udah i izdah koji je sinhronizovan sa fazom zaveslaja.

Praktični test samospasavanja u vodi sa odećom: Dete obuveno i obučeno u laganu odeću (majica i šorts) na znak skače vodu. Ima zadatak da u vodi izuje obuću, zatim da prepliva distancu od 12m i samostalno bezbedno izađe iz bazena.

Pružanje prve pomoći i bezbedno korišćenje vodenih površina

TEORIJSKA PROVERA
Sastoji se iz dva dela. Prvi deo predstavlja poznavanje osnova prve pomoć, dok se drugi deo odnosi na znanje osnovnih pravila korišćenja bazena i vodenih površina.

PRAKTIČNA PROVERA
Praktična provera se sastoji iz primenjivanja prve pomoći u različitim improvizovanim scenarijima.

Ove provere imaju za cilj procenu individualnog napretka deteta i pružanje dodatnih povratnih informacija, koje doprinose razvoju veštine plivanja. Nivo obučenosti koji dete stiče nakon završenog programa dat je u Tabeli 3.